Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

&В5Я8=«« оод УДОБИЦЛ. За шебе би дакле _болѢ било даси у едной крчми , него у моиой служби. ЕЛИС. Да! у едной крчми стоисе весело. Да само онде толико млого посла нейма, ко зна хца би я учинила. КадЪ се мора веѣь, тешкосига мени! служити, менисе чини, да з найпаметнїе, онде служити, гдисе .найвеселїе., служе'ћи, стояніи Дюже. Али, на страну шала. ПодЪ коимсе именомЪ дакле сад'Ь Господинъ ДамонЪ и Господинъ ЛеандерЪ васЪ држе ? УДОВ. ПодЪ коимЪ именомЪ? ЕЛИС. ПитанѢ вамЪ се види чудновито? я знамЪ добро подЪ коимЪ : по дЪ. коимЪ и пре : они су ваши просїоііи. УДОВ. То они и есу иоше. ЕЛИС. То су они иоіце? таколи з? обоидд ваши просїони, а меѣю собомЪ найболи пріятели? то з некаква нова мода, на кою бисе я ополчила сЪ рукама и сЪ ногама. Обадва ваши любовнипи! и то они знаду! пакЪ се не клеветаго, не псую , непозиваю се на мейданЪ и не бїюсе! то би мени била лепа створеня! не! ови посао мора по старински осташи. Любвесоперници мораю бити непріятели и ненавистнипи; или они не любе. УДОВ. Истина з я самЪсе и сама томе нїовомЪ поступку чудила. Пре него су обоинд еданЪ за другога знали да ме любе, нико се у мене толико залюбленЪ нїе по'казивао колико’они, нико умилнт, нико нїе веѢма насшаяо мою взаимну любовь придобишн него они. А како се позна -