Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

225 паду даєу противЪлюбовници, нама постану обоица, у настояню, мене плѣниши, и мое срце придобити, ладнїи и небрежливїи. СвакЪ одЪ ни, на само самномЪ, о другому почне добро говорити: ДамонЪ о Леандру, а ЛеандерЪ о Дамону, а о себи ни еданЪ ншца. ЕЛИС. И при свемЪ таковомЪ нїовомЪ поступку сматратели ви ни за ваше просїоце ? УДОБ. Да, ясамЪ са свимЪ увѣрена да они мене обоица чистосердечно любе, Само іцо ми се ДамонЪ чини као да неіцо навалюе; а ЛеандерЪ као да а напрасйть.ЕЛГІС. Я би васЪ башЪ неіцо питала. УДОВ. Слободно дай се чуши. ЕЛИС. ОѢете лими управЪ одговорити. УДОВ. ОѢули? я невидимъ ниіца ша би ме принудило, теби измишлѢнЪ какавЪ одговорЪ дати. Ако ми твое питайѢ по воли не буде, волимЪ ти ниіца неодговорити. ЕЛИС. Ви мислите да васЪ обоица любе. И може бигпи имаше право. Али коега одЪ ни двоице еи любите.. УДОВ. Коега ? ЕЛИС. Да! да! коега? УДОВ. Коега? твое з питанѢ чудновито. Я ни обадва любимЪ. ЕДИС. То з башЪ добро. Дакле валя да си зарЪ наумила за обоицу поѣи ? УДОВ. Ти мешашЪ све едно сЪ другимЪ. СадЪ а речЪ била о Любови, а не о удатби. Сви просїоци, кое самЪ я има->да, некису били нєпрїятни улюблѣни зеР цо-