Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

231 ДАМ. Е дисавета! ви судите о вашой ГоспоѢи по себи; и з-аисто нечнните иой сЪ тимЪ велико поіценѢ. Она имя лепше мисли о любови. ЕЛИС. Непримите би мени за зло. Лю» бовЪ в любовЪ. Една царица люби као и една селянка: и една мудра фїлософкиня неможе любити болѣ него една проста пастир» ка. у овоме нейма различія као меѢю две каплѣ. Моя госпоѢа и я іцо се до суіцества любови тиче ни длаке неразликуемо, ДАМ. СЪ богомѣ остай! я неймамЪ саде ни волѣ ни времена на речи безЪ основанїя одговарати. Ако Господинѣ Леандерѣ доѢе кажите му да га молимѣ да причека. Я имамѣ неіцо нужно пре совршити; пакѣ Ѣю садѣ опетѣ доѢи. ЕЛИС. Ее тога Сїясета! та постойте иоіце малчицо! ви наричете мое речи безѣ основанія. Послушайте йотѣ мало; садѣ Ѣю вамЪ неіцо казати, гцоѣе вамѣ се може бити основателнїе учинити. ДАМ. Айде да чуемѣ ша Ѣе то бити. ЕЛИС. Знатели ви ш,а а моя ГоспоѢа наумила? она оѣе да чека докЪ обадва корабля, у кое сте ви ваше капитале метули, стигну. И ко буде у своиой трговини среѣнїи за оногаѣе она поѣи. ІЦо пало пало! вѣруетели еи садѣ да а моиой ГоспоѢи свеедно за васѣ, или за ваиіега друга удатисе? ели тако? ДАМ. ІЦа? Елисавета! то а твоя Господа наумила? иди и разказуй ту басну комѣ другомѣ. ЕЛИС.