Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

ЕДИС. ПакЪ заіцотисе то невѣроятно чини? ели то каква уяцвутаоїя, де една .жена воли поѣи за богата него за сиро, маа? ви будаласти мужескога пола, броигпе дугмета на алини кадЪ незнаше іцаѣете да предузмеше. А я мислимЪ да з она десетЪ кратЪ паметнїе учинила, іцо з на среѣю оставила, до обо одсуди, и известно опредѣленіе нѢйзиномЪ склонѢнїю покаже. ДАМ. О небо! несреѢанлитисамЪ я ако ши истину говоришЪ ! били я и када помислїо, да богатство такове прелести за ню имаде? оволи зарЪ мора достолюбиме чиншпгі? ненаодили она у мени и у Леандру ниша друго , ша би се на супротЪ заслепишелнога блистаня злата мѣрити могло ? готовЪ самЪ разкаяшнсе іцо едно дизце любимЪ, кое тако худо —. ЕДИС. Айде веѣь, айде, само депо подагано и потихо, и не итише са псованѢмЪ. Нуто покора! зарЪ би ви шогодЪ болѣ хотели имаши? богатство н;е само оно ш,о она у вами тражи. СклонѢнїе мое ГоспоѢе, кЪ вами и кЪ Господину Деандру, садѣ стой на гааковомЪ мѣрилу, гди ни една ни друга страна не претеже. Богатство Ѣе садЪ битн нтца друго него еданЪ маленЪ прилогЪ и придодапіакЪ, кои Ѣе учинити да една страна буде потежа, и претегне. О! немислите да смо ми башЪ тако сребролюбиве. То неможете за нами реѣи, премЪ да намЪ не би никаквз срамота била да и есмо. Има неколйко времена одЪ кадЪ ни ви, ни Г. Деан-