Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

239 ЛЕАН. Какосе сЪ моимЪ прїятелѢмЪ разговоримъ. БогЪ ми ѳ сведокЪ! да я при свемЪ оеомЪ пошсно имамЪ намѣреніе. Я знамЪ известно да мени ДамонЪ у моемЪ злополучію неѣе уступити полакЪ свога имѣнія, као іцо би я нѣму, да а онЪ на место мене несчастливъ. За то я вала да се старамЪ, да и нѣга одЪ срамоше избавимъ, и да обоица еднако имадемо, као іцо и принадлежи прїятелѢмЪ. ЕЯИС. (Сама у себи) садЪ видимЪ какавЪ е оЕай другЪ и прїятелЪ! ради да извара- све, пакЪ да поклони ономЪ чїе з све полакЪ. ПаметанЪ другЪ! ЛЕАН. ЯѢю све нѣму за любовЪ учииипт, и помоѣиѣю му. Може биты онЪ Ѣе други редЪ среѢанЪ бити. ЕЛИС. Мучи! мучи! ево иде Господинъ ДамонЪ. Я Ѣю се уклонити, ерЪ онЪ може помислити; ко зна ш,а смо ми меѣю собомЪ говорили. Я идемЪ кЪ ГоспоѢидоѣите и ви скоро. — Неби се овомЪ никадЪ надала (сама у себи). Пегпа Часпгъ. ЛЕАНДЕрЪ а по томЪ ДАМОНЬ. ЛЕАН. СадЪ му несмемЪ мое злополучіе открити, а за то самЪ му овде назначіо састанакЪ. ]Ца Ѣю дакле садЪ сЪ нимЪ говорити? измислиѣю іпогодЪДАМ. Дражайши мой ЛеандерЪ! простите да самЪ васЪ чиніо чекати. ЛЕАН.