Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

24‘1 ЛЕАН. А любимѣйши друже! какоми то ладно одговарате? едалисе сумняте о моемЪ чистосердечію и о нелестносши моега говореня? зарЪ ви двойте да моя кЪ вами дружеска любовЪ не би кадра била ову пробу тіоднети? о дай боже да ви мене колико брже, на шаковЪ начинЪ, какавЪ бй другима непростителянЪ бїо, озлобите! каква би возхишителна моя радост'Ь би-< ла, сладку освешу великодушне кротости чувствованія, и вами не само опроститй него и васЪ оправдати! ДАМ. Я знамЪ да з дужностЪ дружеска другу своему прашдти: али иош,Ъ веѣа о прїятелска и дружеска дужностЪ, другу своме ни найманѢ іцо на жао учи нити ; нитига кадЪ са знанѢмЪ и са произволѢнїемЪ увредити. . . ДЕАН. Друже! у прашдню валя да смо ми божіи подражатели. К о ликосу7 го дЪ велике и многопрїусугубл'Бне наше погрешке и преступленія божіей благости преодолеши не могу. А ми кадЪ едномЪ изберемо еднога за Друга и пріятеля, никада не валя да га осіїіавимо; тако, да нити нѣгове гшгреіпке нити озлоблѣнія нису веѢЪ кадра нѣга наше Любови и милошѣе лишиши СамЪ себе срамоти онай, кои се едногЪ одрече пріятеля, аколе му ОЕай незнамЪ ш,о учинити: зато чрезЪ то показуе да се а у избранію пріятеля преварїо. ДАМ. ЛтобезнѢйши ЛеандерЪ ! ви знате да я нисамЪ тако у пріятелству преко мѢре гореѢЪ, као шрсте ви, и може бити да ми се за то чини, да право прїя^ тел-