Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

247 андерЪ благополучанЪ буде и ни придо бїе — оѣю ли тада моѣн остпати нѢговЪ другЪ ? — о! при овой мисли ужасЪ напада на мене. — Я се сгрожавамЪ — чувствуемъ мою слабостЪ! пеѣєми бити могуче да му не завидимЪ, и да га неомрзнемЪ. — О уви слабости мое! сранимЪ се одЪ себе истога! Седма Чаешь. ОрОНТЪ и ДАМОНЪ. ОрОНТЪ. СадЪ евога башЪ. разумешлиме роѣаче? у сто куѣа самЪ те веѢЪ тражїо. Чулн ? и пре би те мислїо на ДомЪ другомЪ месту наѣи, нег о кодЪ лепе удоЕіше. ЕсилЪ ме разабрао? ДАМ. Е пакЪ! а іда ЕасЪ овде доводи Гостюдине роѣаче? ОрОН. Таколи а? зарЪ не видишЪ ти на мени, іца я оѣю? приготови се само, знашли? новинуѢешЪ одЪ мене чути, коя Ѣете полу мртва учииити. разбирашли няшки ? и ако иошЪ мало памети имашЪ, а тиѢешЪ сеузверити, домашашЪ ли садЪ мое речи? ДАМ. Би ме ужасавате. 111а е то? ОрОН. НисамЪ ли ши я казао даѢешЬ сЪ твоимЪ капиталомъ не среѢанЪ бити? казуй! нисамли ? евоти писмо; читай! твой а корабалЪ потоплѢйЪ. ЕсилЪ чуо? проучи то писмо само, пакЪѢешЪ сва обсшоятелсшва познати. ЕсилЪ ме садЪ досегао сЪ памеѣю? нисамЪ ли ти апрориЦао