Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

2 52 ДишЪ, кЪ удовици, да ной свс кажемЪ, е« силЪ чло? Осма Чаешь. ДАМОНЪ самЪ. Невесєо гласЪ! я губимЪ мое имѣніе —= нека би ми се и то несчастіе приключило, али — ко зна, да в ЛеандерЪ несреѢакЪ біо, били я великодушанЪ біо нѣму помоди. — каква би била моя срамота да єамЪму я невѢранЪ бїо. АлЪ в мене до садѣ богЬ сачувао одЪ сваке невѣрности, ово в мое благополучіе у исптомЪ моемЪ злополучію. Али я сирома губимЪ любве достойиѣйшу любимицу! онаѣе садѣ за Леандра .поѣи — али іцѳ, Леандерѣ.а мой другЪ, заіцо би му я завидїо? — но — о ши погибелна любови какоме мучишЪ! •та иди в паметЪ моя! нїе ли мой другѣ толико достоянЪ получити ю, колико и я? — а- при томѣ, заіцо мене ерце мое толико боли, за едномЪ женомЪ, кою, да самЪ и добіо; не би в ово мое одЪ Любови гореѣе ерце добило, него само имѣніе мое. —■ АхЪ! заіцо ми ѳ она тако мила ! заіцолпмисе тако добраі тако разумна! и тако лепа чини! о Боже! ти ми самЪ покози да себе победимЪ, и да одолпмЪ овой страсти моей! али за Бога! ели могуѣе да а ЛсандерЪ пре известіе имао да в несреѢанЪ? и да 9 онЪ то менп примучао ? — и како би онЪ предложеніе кое самЪ му я учишо примити могао У — чудие