Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

253 не мй некакве мисли на умѣ долазе! али, далеко одЪ мене такова мечтанія", коя Ьу на срамоту другу моему. Девегпа Чаешь. ЕЛИСАВЕТА и ДАМОНЪ. ЕЛ1ІС. Тако сами Господинъ Дамонѣ, И тако невесели ? ДАМ. АхЪ Елисавета ! за облегчатя мою печалЪ, я морамЪ првомЪ кога упазимѣ злосчастіе мое разказивати. Я самЪ несреѢанЪ, мой корабалЪ є пропао, Я имамЪ о томѣ совершено увѣдомлѣн'іе. Али се моя найвеѣа жалостЪ у томѣ состоя ш,о я губим'Ь сьаку надежду твою господу получити. ЕЛИС. Како то? нїе доста било да з Господинѣ Леандерѣ несреѣаћѣ бїо у негосте и ви? ДАМ.. Како, у чему а Леандерѣ несре^ ѢанЪ бїо? онѣ з мало 'пре самномЪ беседю и нїе ми ншца казао. На тай начинѣ мое подозрѣніе и сумня о нѣговомѣ совертеномЪ прїяшелству мора бнти, основата! ниша манѣ вѣруй ши мени Елисавета! да ѳ у свемѣ томѣ погрешка била у мой Леандерѣ нїе мени невѣранѣ. ОнЪ з непоЕинанЪ ! ЕЛИС. Ха! ха! ха! нїе невѣранѣ, оиЪ 9 неповинанЪ као голубЪ! ха! ха! ха! да! какобтто могло иначе бити ? кадЪ з онѣ твои найвѣрнїи другѣ на свету! ха! ха! ха! иоше ви меѢерѣ незнате та а любовЪ1 Десе-