Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

267 на украшеніе онога спремаше. О бичай бяше да се само на смртЪ осуѣени са лабоеи бору и да одЪ ни прождерани буду. СадЪ се ни еданЪ одѣ такови не наоѣаше^ заіцо жестоки МезенндусЪ при найманѣмѣ свомЪ подозренїю како би кога одсуд'іо таки бига и убиши дао. У свимЪ дакле на смертЪ осуѢєнихЪ таміитама нико се кромѣ фанора не наоѣаше. Нека се онЪ ЛавовомЪ преда, рече разярени МезеннЪ: нѣвѢрникЪ! онЪ а млого жесточїу заслужїо смертЪ. Али нека при овомЪ моемЪ торжеству послужи за достойну мое увреѣене Любови освету. ЛаузусЪ за луду почека одЪ свога друга одговорЪ. По доеолной нестерпѣливости страхѣ нападне на нѣга. Да се нїе то како сазнало ? рече онѣ са ужасомѣ у себи. Да нисамѣ я друга моега любимога! фанора моега! неразуміемъ моимѣ погибели предао ? Лудїя ! цста Лудїя!.,. АхЪ Гроза напада на мене! не!* немогу ни поіцо више у овомЪ смертоносномъ живити неизвѣстно! рече; пакѣ се преобуче и преобрази колцко болѣ може; пойти са устремлѢнїемЪ; доѣе као молнія дага нико не осети; привлачисе крадомѣ гди се годѣ прикучити сме и може; савѣ 0 уо и прислушава гди се годѣ шо говори и шапѣе; али ласно чуе на велику жалостѣ свою оно о чему и. найпоследни у граду говораше: сиречѣ , да Ѣе се сутра данѣ отапЪ нѣговѣ са ЛудіомЪ венчати; да ѳ ФанорЪ у гвожѣю у подземной тамнипи; и даѢедуга сутра при всенародномъ позоршцу гола нага едномЪ страа^ ви-