Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

27 о витомЪ Лаву на самосраженїе и на ігрождеранїе предложили. Громове сгпреле да суму покрай ушїю пролетиле небнга веѣма ужаснуле. Ладна смертЪ почне му крозЪ жиле теѣи: едва се уклони негде на само, онесвестне и обумре; у неко време доѣе кЪ себи; люта огнгошина крайнѣга очаянїя замеша и распали сву кровѣ нВгову: онЪ осети у себи некакву силу веїио него человеческу. Представемусе уму мислн страовите; али искра разума и непобѣдима свеша естества сила, проговори у нѣму. Шо мислишЪ бѣднн Лаузе! гди ѳ. ііаметЪ и добродѢтелЪ твоя ! падне на колена и вопїе на небо, о вѣчнн боже задржи руку мою! я морамЪ спасти друга моега. Нашо ми животѣ кадЪ еамЪ овако злополучанЪ. Али Ѣго баремЪ умретн славно умируѣи добродѢшелянЪ! шо изговори и полети: каѣе служителя кои осуѢенимЪ хлебЪ и воду уношаше. Отвори очн рече му, и познайме! я самЪ ЛаузусЪ синЪ КралѢвЪ и наслѣдникѣ престола нѢгова. Я шцемѣ одѣ тебе велику службу фанорЪ з у гвожѣю, я оѣю да га вндим'Ь, ТО ОѢу! я неймамѣ разве еданѣ начинѣ до нѣга доѣи. Промени ти самномѣ твое алине ■ пакѣ онда ти бежи. Ево теби знађи мое благодарности: избави себе за неко време одѣ ярости оіда мога. Ако ти мене издашѣ ти си пропао: аколи ме послужишѣ у овомѣ моемѣ предпріятію , ово іцо ши садѣ даемЪ то з найманѢ ; Гди годѣ будешѣ, бю ти у коенму драго пустини, я Ѣю те наѣи сѣ моимѣ благодѣя -