Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

34 іцо друго! кои годЪ у ономе у чему а яеьаля; по свой прилгши, неби добарЪ бїо нн у ономЪ у чему нїе. Обучаваймосе у познаню человеческога духа и нарави, пакЪ Ѣемосе умети башЪ тако ползовати еданЪ са другнмЪ као добарЪ терзїя сЪ аршиномЪ маказама и игломЪ . ОдЪ мудрога и паметнога ишимо добарЪ саветЪ и наставлѣнїе; одЪ шалива и веселяка шалу и увеселѣнїе. Са вѢрнимЪ и постоянимЪ содружаваймосе, у настояню за обше добро будимо сложни и испорунишелни. За децу нашу избираймо они начинЪ живота кЪ коемусе показую склоняй и способнн одЪ зли и неправедни сви сложно браиимосе ижеланїя наша кЪ добру управляймо. Ми сви природно желимо одЪ колевке до гроба. Душа, ерце и сва чувства наша непресшано желе: и кадЪ би човекЪ одЪ сваке желѣ престао веѢЪ неби за ови светЪ біо. ПаметанЪ човекЪ жели іцо о дозволѣно, добро , и могуѣе, и у томе з благополучанЪ ; а неправеданЪ и неразуманЪ жели или вцо з недозволѣно, или немогу Ѣе, и у томе з всегда несреѢанЪ. Аколи пакЪ зао и неправеданЪ и напредуе у своимЪ желямЪ и похот.емЪ; и са шешомЪ ближнѣга свога богашисе, и среѣносе чини да живи; заисто нїе завиѣеня но окаянства и сожалѣнія достоянЪ, завцо чрезЪ то погибель на свою душу, и (кадЪ годЪ буде) на свою децу навлачи. НадЪ нами з судбе око кое насЪ гледа и доброга добро чека а злога беда. Г А А-