Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

35 ГЛАВА ПЯТАЯ. О важности и благопотребности доброга имена, сматраюѣи то само као средство привремене ползе. |-)удуѢи да су умови и склонѣнїя человсческа безчислена и многоразлична, слѣдователю) и намѣренія нїова, за коя они избираю еданЪ или други живота начинѣ мораю бити такова: зато и еданЪ наравоучителни списатель мора по свакой стазици живота за людма пристаяти, предусретати, и ни тако управлятй да имѣ конацѣ намѣренія нїова буде не само благоуспѢшанЪ но и похваланѣ. Сваки човекѣ природно жели да добїе и стече доволно иманѢ, да може леііо и по свомЪ склоненію живити; кадѣ му се дакле докаже, да онѣ кЪ овомѣ истомѣ концу, известнїс и болѣ, сѣ честностію и пракичносшїю, неголи сѣ неповценѣмѣ, лажомѣ и неправдомѣ може доѣи; онѣѣе за исто, ако и не за саму кѣ добродѣтели любовь, баремѣ за свою свойственну ползу настояти да пошсію живи и правично поступа. Кадѣ се пакѣ, чрезѣ дуго време, тако живити прїобикне, и позна искусствомѣ каквамусе одѣ тога полза раѣа, онѣѣе се, безѣ сумнѣшя; у таково живлѣнѣ С г за-