Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

42 туама, кое представляху три грацїе, и кое су предивно содЪлате биле. Видисе одѣ приуподобливаня, коя з овай преславни мужЪ у свои разговори употреблявао, дасе онЪ нимало нїе сшидїо занята свога родителя и родителннце. За чу„до, ( говораше онЪ ) да еданЪ камено„ сВчацЪ толики трудЪ и прилѣжность ,, употреблява, одЪ камена да начини чове,,ка: а Дасе човекЪ толико мало стара, „себе, синѢмЪ камену подобнимЬ за не„показати! и онЪ себе нарицаше бабиірмЪ умова •. заіцо, на подобіе сеоє матере, како ова помагаше женами раѣати младенце, тако онЪ помагаше умовомЪ лепе раѣати мисли. КритонЪ богати гражданинъ у Аѳини, учини познанство са СократомЪ кадЪ овай иоіце са своимЪ оцемЪ у каменосечеству пословаше: удивл'ВнЪ и возхтценЪ красотомЪ разума нѣгова, уграбига и извуче изЪ очина дуѣана за посветитига Фїлософїи, и по томЪ онЪ исти буде еданЪ одЪ први нВгови ученика. СократЪ имао з за учителя, преслову тога фїлософа Архелая, кои познавши високи умЪ свога новога ученика, зачне кЪ нВму таково прїятелство, каковога онЪ достоянЪ бяше. ОнЪ почне свою науку одЪ Фізике, по обичаю школа тадашнВга времена, када, ову часть науке, у то време иош,е тамну и несовершену, за фїлософію почитоваху. СократЪ познавши, колико ѳ ова наука, иоіце тада сумнителна и неизвестна, во обш,е человеческому роду мало полезна3 онЪ, (да сЪ и и-