Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

47 да више ждеру. СадЪ признай/ ретему онЪ: да би и ти среѣнїи бїо даси слуга, него іцоси ГосподарЪ ерЪ би бїо ячи и здравіи... ВидеѢи неке имуѣе люде да богато жертвую, и да златне и сребрне дарове боговомЪ покланяю: ови люди, осмїяваюѢпсе рече, у некакве лакоме богове вѣрую... За всеобіце добро, говораше сократЪ: валяее Богу молити. Али понаособишо за себе ш,о искати, то не валя. Заіцо човекЪ не може знати іца му о полезно... ОнЪ и самЪ иѣаше на комедію коясе нѣму на поруганіе играше. Запитаюга неки; како то посмеянїе трпити може? ласно, отвехца, онЪ. Заіцо, све оно ш,о нїе истина я за шалу примамЪ . ВидеѢи - едногЪ Господина да одЪ веѣь жестоко свога работника туче речему, ти би много чловечцїи бїо да само разсудити можешЪ, били радЪ бїо да и тебе ко тако туче... онЬ гледаюѣи да рано и недозрело воѣе пеки скупо купую, рекне имЪ. Аласте лакоми! та да причекате иоіцЪ теколико дана, пакЪ би то могли и слаѣе и ефтинїе имати.. ВидеѢи Алнїбїада.да се поноси са своимЪ лепимЪ полскимЪ здаяїемЪ и башчами покажему землѣописателну карту, и запитага да му каже гди з атика (Аѳинейски предѢлЪ.) онЪ покаже. А гдису ту твои дворови и башче ? приложи: хе! зарЪ оѢешЪ и то да з на карти? сЪ чимсе дакле поносишЪ о суетниче , Благо ономЪ, рече неко предЪ сократомЪ! Кои може получитй све ш,о зажели. Не, оДговори онЪ; него ономе кои з тако