Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

48 задоволянЪ на ниіца не жели... Вопроснга неко, зашо онЪ іцогодЪ не напише, и по себи остави. я доста гаворимЪ, одговори онЪ: и ако у томе ш;о добра будс наїіиѣесе коѣе то написати. Аколи не, болВ да неостане написано, ерби многи среѣни били дасу на песку, него на кожи писали. Напрасити люди веляше онЪ, подобніїсу кишнимЪ потокомъ, кои сЪ устремлѣнїемЪ долазе и продазе, и веѢу ш,ету неголи ползу приносе. Многи ниша не учине у све време живота коеіца чинеѢи и тамовамо окреѣуѣисе.... ОнЪ себе прїуподоб.ляваше брусу, кои самЪ нереже, али отри ножеве кои режу.... ЕданЪ високоуманЪ младнѢЪ по дугомЪ путованю врагаи се; и као поносе'ћисе предЪ сократомЪ каже, да онЪ ниіца нїе нивндїо ни чуо, ни научїо одЪ шаби могао боли постати: Право! придода ФїлософЪ. Ербо си ши пунЪ, да у тебе нтца више неможе стати... Душа овога особитога мужа, тако 9 била залюблѢна и возхшцена размишлѢнїемЪ и пзтраживанѢмЪ истине, даби другда стоно по неколико часа, гди на полю, или на торжшцу као изванЪ себе, нити би знао ша око нЪга бива, нити ко туда пролази: и да онЪ нїе познат'Ь бїо, за оно ш,о естЪ; одЪ многи би вменѢнЪ бїо да 9 сЪ ума скренутЪ... ОнЪ познаваюѢи право свойство и природу душе : то еспїЪ, да кадЪ би на иляде година у здравомЪ могла пребивати тѣлу, свегда би више знати желила, и у знаню би расти ла; за то на краткосшЪ живота, и на - ■ ’ бе-