Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

66 мени уирсийа срне, кадЪ помкслймЪ да и у напредакЪ шогодЪ біпни може. Она еѢчностЪ коя многимЪ бѢднимЪ за утѣху служи , ужасЪ на мене наводи, зато знамЪ даѣе доѣи, и мой празни изкоренитй жи вотЪ! а моему бѣдному битїю никакова неѢе остати слѣда, какогодЪ шо видимо да се едногЪ бистропловуѢега корабля слузава трагу, кадЪ се воде. занимЪ затворе и сравне. О АлмегпЪ! АлметЪі Ако сити гдигодЪ у сокровшцамЪ мудрости, какавЪ годЪ познао и нашао начинѣ х коимЪ се у овомЪ свету задоволство и благополучіе сбрести и получити може, молимЪ те Бога ради! покажимига. Я самЪ сЪ овимЪ желаніемъ кЪ шеби дошао: али ши неѣу за^ таити, дай ово мое намѣреніе и желя, мене весмаустратаваю и плаше, дай овде шо подобно монмЪ прошасшимЪ намѣреніямъ, коя су ме Есегда варала ссуѣавала и заслеплявала, не познамЪ й неискусимЪ. СЪпогледомЪ ужасай сожалѣніягледаше АлметЪ иа едно створенѣ, коему разумна словесность, илипіи Душа, заизвестни безсмертія Залогѣ служити мсгаше; а оносе тимЪ нимало ползовати неумеѣаше: но скоросе опетЪ на нѢговомЪ лицу, обидна ведриностЪ и тиха любкостЪ покаже, и онЪ му рече. Странни мужу! Дерзай и небойсе . я Ѣу теби радо, одЪ вишнѣга получено спріобшити знанѣ ... Я седнемЪ едномЪ предЪ вече, од'ЬеєѢЪнєіцо замишлЪнЪ, предЪ храма обградомЪ; и обратимъ очи на множество сѢмо И тамо мимондуѣега народа,. Сви сЪ великомЪ наглостію спѣшаху некн на