Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

на десно а неки на лево, оеи горе а други доле. На образу свїїо напечаѢена бяше брига ипечалѣ. Сиромашнїи на богатте са злоб'^ шша и завистливима очима гледаху, аовя на оне горделивегипрєзрителие погіееде окрсѢаху. у мало речи едва ее ко задоволянЪ и благополучанЪ виѣаше, заіцо мало у кога прайма братолюбно и человеколюбно Српе обитаваше, О бѣдни скороизчезаема живота люди кЪ коему Концу ви тако тежите! помислимЪ я, у сожалѣнію о шша. Ви сви тражите неко благополучіе, али за луду, ербо, по свой прилици, нѣга овде на земли нейма. Иначе, какобй могло бити, да они, кои на себи персіиску свилу и египетски муселинЪ носе, да су тако незадоволни, попеченія и молве пуни, башѣ као и они коисе у предепюи тканю ти матерія іпруде, да одѣ тога свое живлѢнѢ пристяжу и получе? Исти киричїеи слуге кои ове веіцина натоЕаренимЪ камилама преко далеки,песковити ибезводни пустиня преноєе, нетужесе више, него они кои и купую и носе. Свеиіли дїаманти и проче драго каменѢ ели кадро болестЪ на здравлѢ премћнити, или животѣ продужити, и одѣ смрти избавити оне на коима блистаю? или баремЪ, можели ово каменѢ стяжаџїелѢмЪ своимѣ толико задоволства прїузроковати, колика з мука они ядовника кои и у утробамѣ планинскймЪ траже и шриваю? кои су изключени изѣ доброте естества, коима , з данѣ и ноѢЪ све едно, живи погребени живу, и у вѣчномѣ се мраку муче и уздишу, Ако дакле они, коисе сѣ овима скупима Е й веіц-