Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dositeemъ Obradovičemъ

88 срамити, опоминюѣи толикс будалаіцине, преваре, погрешке, и обиде другима у чинѣ не. А ово насЪ мучи а неуслаждава. Права истина! ншца манѣ и ово з потребно, и полезно заіцо намЪ може служишина покаяніе, исправлѣнїе и на поболшанѢ живота у напредакЪ, ако оѢемо да будемо наметши и боли. Жене, кое толнко мареза лепоту и прїятностЪ лица; да знаду, како лепе и добре ми ели исту лепоту красе и узвишаваю: и природну ніову прїятностЪ услаждаваю: Да то оне знаду, никадЪ неби зца зло и пакосно нипомислиле. Ншца нїе тако кадро едно лепо лице наружити и нагрдити, него злобне, пакосне и завистливе мислн. Обично су сви люди тога мнѣнія, да ниіца нїе сакривенїе одЪ мисли: заіцо ко може знатич ш,а други миели? али кадЪ добро стварЪ разсудимо, нїе тако. ЕданЪ човекЪ кои всегда зло, лукаво и притворно мисли; исши знаци и осѣнѣнїя лица нѣгова, погледЪ очїю, мнцанѣ уста и движеніе цѣлога тѣла издаю га: и овде. се посведочаваю оне свете речи; ниіца нїе тако тайно дасе непояви. КадЪ би наша природна способностЪ мисли и размишлѣнїя, чрезЪ дуги обичай, тако благоустроена била; ми би у истима прсима нашима наодили неистоіцими изворЪ нашега задоволства и услажденія. Но за дост.игнути у правЪ кЪ сладости размишлѣнїя, никада не валя изЪ предЪ очїю да губимо- правила честности и добродѣтели. Добро знаюѣи, да онай неможе чувствовати сладосшЪ мишлѣкя, Коега