Socijalizam i seljaštvo

Укратко, сељачки социјалисти су за један лов економски поредак, који би био социјалнстиики а не капиталистички, сав руковођен мерииом рада, а не мерилом капитала. Они су за једно ново Лруштвено уређење, задружно место индивидуалистичког, где he сви људи бити браћа и другови, ■сарадници. Најзад, они су за једну нову културу, која би била рурална, а не урбанска; пољска, а не традска; општа, не монополска. За разлику од про.летерског социјализма, сељачки социјализам обра±а главну пажњу сељацима, прилагођава се њиховим посебним могућностима, одговара њихоним нарочитим потребама. Силазећи у сељаштво, ■социјализам и као наука и као покрет мора претрпети извесне измене, баш као што је претрпео велике измене кад је у другој половини 19 века по. -стао идеологијом индустриске радничке класе.

Сељачки социјализам има своја начела, која иине његову филозофску подлогу. Прво начело јесте Рад. Као марксисти, сељачки социјалисти тврде да рад ствара све вредности, али. додају да из рада извиру највеће радости и да рад даје највише достојанство. Они ооцијалистичку доктрину обогаћују другим начелом; Верност Земљи. Зем-

мом и Статутом, ова Основна начела су усвојена од оснивачког Конгреса НСС 17 марта 1940. Најближа је Народној Сељачкој Странци идејна група бугарских земљоделаца око др. Михаила Геновског. Његово капитално дело Обихтесшвеносш. ( друшшвеносш) и кулшура (Софија, 1939) јесте првп систематски покушај једне левичарске земљорадничке идеологије са скоро потпуним протрамом друштвеног преображаја.

47

СОЦПЈАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО