Socijalizam i seljaštvo

се знак њене животне снаге. 19 ) Ни сами градскк радниди, хмного ближи једни другима него што су сељаци међу собом, ни сами »ндустриски радници не могу бити сви у једној странци. Оно што је пре свега нужно, кажу даље, то је да се сељаци отргнуод грађанских странака, да се извуку из ропствакапиталиста и шпекуланата, да се сачувају исто тако од захвата тоталитарних покрета који налазе за њих примамљиве пароле. Од свега тога не може их успешно'избавити један револуционаран, крајње левичарски покрет, који као догму нстиче диктатуру пролетаријата. Не може их организовати ни старњ демократски социјализам, који нема разумевања за особите потребе села и за менталитет сељака. Нису више довољне ии сељачкодемократске странке, којима су као савезници били увек ближи грађански него радпички кругови. Осветљени великим светским догађајима, сељаци данас траже свој посебан покрет, али левичарски; социјалистички, али сељачки. Они хоће да сарађују са градским радницима, али ие као њмховооруђе, већ као равноправни. Најбоља гарантијаза равноправност јесте посебно организован покрет, који тече паралелно са радничким покретом; и, као он, тежи социјализму.

,!l ) У једном писму Бебелу, Ф. Енгелс каже ово: ~Пролетерски покрет нужно пролази кроз разне ступњеве; н» сваком ступњу задржп се један део људп п не пде даље са. осталима; и тако се ~солидарност пролетарпјата“ остварује у разним групацпјама, које се гложе на жпвот п на смрт, као хрпшћанске секте у римском царству sa вре,ме највећих прогона." Одабрана пислш Маркса и Енгелса, стр. 88; Загреб, 1938.

54

СОЦИЈАЛИЗАМ U СЕЉАШТВО