Socijalizam i seljaštvo

редним људима и групама у грађа)нсгву, али као п];авило истичу да су сељацима природни и прави савезпици градски, индустрист и остали радници. С времена иа време, кад имају пред ообом какав заједнички циљ и по одређеним питањима, сарађују са грађанским покретима; радничке странке, међутим, сматрају својим трајним савезницима, са којима су судбински повезани. Ако је прво тактика, друго је полигика. Сељачки социјалисти не признају ни градовима ни градским радницима монопол на револуционарност, нити се одригчу ма у чију корист водеће улоге у великим догађајима. Онн за себе не траже ни монопол ни водећу улогу по сваку цену. Локомотива будућности, верују они, не може ићи по једној трачници': ни само по сељачкој, али нн само по радничкој. Нужне су две шине, сељачка и радничка. Догађаји могу учинити да на једном завијутку скоро цела тежина локомотиве падне на сељачку трачницу. Кад се десио такав случај у Бугарској, сељаци су остали сами, без радничке помоћи. У Русији се десило обрнуто. Сељаци су братски и лојално помогли раднике. Резултате једног и другог држања знамо.

Да би радници сматрали сељаке као другове л браћу, као равноправ|Не савезнике, нужно је да се ослободе старе, прастаре градске навике да са висине и презриво гледају на све што долази са села. Да би освојили равноправност, сељаци морају доказати да нема соцИјализма без сељака: то је задатак сељачког социјализма и социјалисгичког сељачког покрета.

56

СОЦПЈАЛНЗАМ 11 СЕЉАШТВО