Sokolski godišnjak

23

Требало је разумети и ону зебњу и ону наду, јер није било тако лако изаТи пред суд словенских сокола, кад се знало да нам је од тога суда много зависило. Исто јетако разумљиво што смо због повољног суда били охоли. Но полазећи у Загреб ми нисмо зебли, само због тога, како ћемо у техничком погледу проТи, веТ смо били те среТе, да зебемо и због самог одласка у Загреб. ВеТ скоро пред сам слет истакнуто је једно питање, које је требало бити семе раздора између српских и хрватских соколова; а које се после требало пренети и на сама ова два братска народа. Ради расправљања чисто политичких ствари уведено је соколство у једну препирку, која је само могла бити од штетних последица за наш даљи рад. И ако је се сваком згодном приликом наговештавало, да соколство не зна застранке јер се у суштини противе са основним појмом соколства, ипак се покушало, у циљу побољшања појединих странака, упропастити и сама соколска идеја. Услед тога што је Српско Соколство донело закључак, да на слету участвује и при раду и при поворци као једна целина, од стране Франковачке Странке, подигла се због овога кампања, која је вођена са таком горчином, да је врло мало фалило, да нас одврате од намереда наслет идемо. Ово у толико пре што су и са наше стране поједини ли стови, код нас и наше прекосавске браће, хтели ову прилику искористити за корист своје странке. И можда, да нисмо носили име сокола, да би се још у последњем тренутку донела одлука, да се на излет не иде, и тиме би на сваки начин и несвесно припомогли ову небратску кампању поведену противу искрене заједнице Хрвата и Срба. Али нам име соколско није допуштало, да се можемо и смемо завести од ових провокатора, који су оваку нашу одлуку желели. Ми смо морали напред, ми смо ишли напред, и нисмо се у оваквом свом раду преварили. Истина да смо смо са зебњом пошли, али смо већ у оном тренутку када смо стали ногом на тле братске нам Хрватске, осетили ону братску љубав, која никада не може допустити, да се учини оно чиме нам је прећено пре поласка.