Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

у све време писана мога Ѳемистоклеву речЬ нимало нисамь сЪ ума смешао; Слушай сімо пахЪ ахоѣешь н ударн . Колико пуша мзлено дете уеде сису коа га дои*? но прашамусе ерЪ незиа, Коликосу викали на сну Сокрашску душу Ерасма Ротеродама, и свои и туѣп! Внше него на Куряка, но ш,а з било? они коису викали као сове на сунце, несшало йиЪ з трага и имена, а Еразмова слава за нЪгову любовь кЪ нсгпини расти и раетиѣе до вѣка; можелига ко у руке узегпи да га кЪ прсима не пригрлн? и да» га своимЪ просвегпншелЂмЪ не назове? Божія 9 првородна кпи Истина, ко ню неби чистосердечно любїо ? да самъ имао по комЪ ове нашдмнате книге разаслати, мучнобн остао сумиромЪ мой завежай у торби, башЪ акобн знао никадЪ Париза не видити. ІЦл човекЪ неѣе прегорети за препоручити име свое и осведочити любовь свою далекимЪ родовомЪ? О овомѣ мислеѣи и старпюѣисе пао міе на умЪ еданЪ Россійскій ОфицирЪ родомЪ СрбинЪ. у оно време кадЪ самь имао честь познатига у Пресбургу біо 9 Полковникъ, Росеїнске Імператрице ФлигелЪ АютантЪ ; и Светосланиславскога Ордена КавалерЪ Благородші Господинъ Д;і'