Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

■ЧЛАІ 37 Давидѣ Гавриловичъ Наранчиѣь, нѣму самь радѣ бїо послаши кои ЕксемпларЪ. За нѣгасамь разпишивао неке изЪ Беле Руссїе інрговце, ови нисуме могли совршено извѢсшитпи гдисе садѣ находи; но по начувеню само, реклисумн даѣе бигпи у новоподданнмѣ побѣдоносному велике Цесарнце Скипнтру државамѣ. ПоѢига садѣ тражи (рекаосамь) по КавкасскикЪ ГорамЪ! гдису доброга Промиѳєа распели. Благополучне Землѣ! Кое се садѣ наодипте подѣ високомогуѣимѣ СкипшромЪ Велике Екатсрнне вшоре. НеѢедусе више ваше прекрасне Кѣери за Арачь узимагпи, нити варваромЬ продавати. Кажуми йети купци, да братѣ речен та Официра ИхЪ Ексцеллеицїа Господинѣ Симеонѣ Зоричъ Наранчиѣь находиее у Бѣлой Россіи, на своимЬ Добрамѣ; и по сре'ћи ови исти Купци билису изЪ нВгова Града Шклова: молиосамь н да му понесу два или три Ексемплара: нитисамсе усудїо писати. Чиниломисе нека продерзливо’стъ не познаиѣ будуѣи едномѣ великомѣ Господину за такову багашелу писати , и идуѣи кѣ трговцемѣ, неколико кратѣ хотеосамь. да се вратимѣ сѣ киижицама, крепко боеѢисе да ш,о не пристойно неучшіимѣ. Нити -