Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

209

говачке школе. Иза овог закључка Управни одбор бацио се на посао око оснивања школе и израде школског програма. У ужи одбор за овај посао изабрани су Тодор Мијаиловић, претседник, Коста Д. Ризнић, деловођа и чланови Јован Тадић, Милорад П. Николић, М. Цветковић и Коста Влашковић. Ужи је одбор после дужег већања израдио план за један тромесечни курс, коме је дато име Вечерња трговачка школа. Са уписаних 96 ученика школа је почела рад 1-ХП-1882 год. у здању Велике школе. Њен је рад одмах наишао на велмке тешкоће. Због недовољног разумевања многих послодаваца и нерегулисаног радног времена ученици су школу нередовно посећивали, чинећи највеће напоре да ипак буду што уреднији. Упркос свему, први напори које су учинили и ђаци, и школски одбор, и наставници, крунисани су успехом. Курс је завршен 28 фебруара 1883 год. Овај је курс завршио и Михаило Ђурић, данас виђени београдски трговац. Иако је Вечерња трговачка школа дала позитивних резултата осетило се да је немогуће и у будуће стално се борити са истим тешкоћама. Тога ради требало је вечерњу школу претворити у недељну и празничну, а то је било немогуће пошто су радње тада биле отворене и недељом и празником. Због тога се управни одбор Београдске Трговачке Омладине обратио 1883 год. Трговачкозанатлиском одбору тражећи од њега потпору да се у празничне и недељне дане дућани држе затворени по подне. У Трговачко-занатлиском одбору овај је предлог једва продро, благодарећи потпорама његовог претседника Ђоке Ж. Нешића. После дуге дискусије одбор је решио да се упути молба министру народне привреде да он изда наредбу о затварању по подне трговачких и занатлиских радња у недељне и празничне дане. Министар је од Трговачке Омладине захтевао претходно наставни план за недељну школу и имена наставника, изјавивши да је готов да молби изађе у сусрет. Управа Београдске Трговачке Омладине је одмах израдила наставни план и именовала наставнике, но министар се са наставним планом није сложио и тражио је да се он измени према његовим примедбама. Управа је покушала да министра убеди у своја гледишта, молећи га поново да одобри наставни план онакав какав је. Министар је одговорио актом да стога што наставни план није измењен, не може издати никакву наредбу у погледу траженог затварања радњи. Онда је Управа Трговачке Омладине, највише уз напоре Милорада Николића, израдила нов наставни план, ну министар привреде није ни њега усвојио и поред тога што је управа Београдске Трговачке Омла дине код министра привреде заложила своју ча-

сну реч да ће сви омладинци стечену празничну слободу посветити искључиво школи. Тако су сви напори у 1883 и добром делу 1884 године остали безуопешни, Управа Трговачке Омладине израдила је онда нов наставни план у духу министрових примедаба и њега је министар најзад одобрио 22 октобра 1884 год. Одмах је објављен упис и он је трајао до краја новембра 1884 год. У школу се уписало 225 ученика. Ну овај број одмах опада. Ученици са крајњом муком долазе у школу јер су радње и даље стално отворене, стога што министар за њихово затварање не налази ослонца у закону. Због овога је успех био слаб и 1884 и 1885, а у марту 1885 рад је обустављен због српоко-бугарског рата. Поновно отварање школе после горких искустава било је немогуће све док се не реши питање затварања радњи недељом и празником, Из године у годину Управни одбор Трговачке Омладине проучавао је решење школског проблема, а 1888 још једном се безуспешно покушало преко Министра народне привреде да Министар унутрашњих дела изда наредбу о затварању радњи. Онда се прибегло доброј вољи самих трговаца. На збору у августу 1888 решено је да се радње недељом и празником добровољно затварају по подне, како би младеж школу могла посећивати. Ну и од овог није било ништа јер сви београдски трговци нису присуствовали овоме збору и дали своју обавезу, а и нов покушај код министра остао је без успеха. Па и поред тога упис је обављен и школа почела рад са 180 ђака 6 августа 1888 год. Почетак њеног рада симпатично је поздрављен од стране једног дела свесних београдских трговаца, а овога пута и штампа је о томе проговорила по неку похвалну реч. Ну због истих узрока који су и раније постојали школ-а је једва радила и на крају школске године једва је 50 ученика могло редовно посећивати предавања. Наредне школске 1889-90 године у приправно одељење уписало се 27 ученика, у први разред 72 и у други 33. У школи и њеном раду извршене су тада извесне измене. Тада су предавања држана само недељом по подне, због чега је школа добила назив Недељна трговачка школа Београдске Трговачке Омладине. Сем тога установљено j’e приправно одељење за шегрте и отворен је други разред. Једна половина ученика свршила је школу са прилично успеха, остатак је од школе отпао још током школске године највише због непохађања часова. Питање отварања и затварања радњи Потреба да се затварањем радњи омогући посећивање школе осећала се све више. То је дало повода да се потраже други начини да се то питање реши. У име Београдске Трговачке Омла-