Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

210

дине обратио се за ту ствар г. Марко Вулетић пок. Димитрију Катићу, потпретседнику Народне скупштине. Г. Вулетић је Катићу изложио све шта је у том смислу безуспешно Београдска Трговачка Омладина чинила и шта школа за нашу трговачку младеж значи. У друштву са посланицима Р. С. Поповићем, И. М. Ристовићем, Т5. Анђелковићем, Ст. Станковићем, Мих. С. Николићем, Д. Ружићем, Јоцом Ж. Јовановићем-Шапчанином, Д. Тирковићем, П. Николићем, П. Срећковићем и П. Вуковићем, Катић је 8 марта 1890 г. поднео Скупштини предлог за измену параграфа 264 крив. закона, Предлог су у Скупштини бранили Д. Катић, Јоца Ж. Јовановић, Ранко Тајсић и други. Сељаци и сељачке дућанџије и маловарошки трговци народни посланици одупрли су се овом предлогу, ну он је на другом читању ипак усвојен са 38 гласова «за» и 26 «против». Усвојени предлог гласио је: § 364 »да се казни у новцу од 10 до 50 динара: 1) који у вароши или селу у недељне дане, као и на први дан Божића, на Богојављење, на Велики петак, на Спасов-дан, на Преображење, на Ваведење и о свима народним празницима који су у шематизму обележени, држе отворене радње и дућане и у њима раде и пазарују; 2) који у вароши или селу у остале празничне дане, који су у шематизму црвеним словима означени, за време службе божје дућан или радњу отворену држе и у њима раде и пазаре; 3) кафеџије, механџије, хлебари и месари, који за време службе Божје радње отворене држе. У месту где се вашар држи слободно је после службе Божје радње отворене држати и у њима пазаривати.» Овај члан закона потписало је Намесништво 17 априла 1890 год. а обнародован је у »Српским новинама» бр. 90 од 25 априла 1890 год. Озакоњење Катићевог предлога је највећи успех постигнут у корист школе Београдске Трговачке Омладине. Сад је требало лећи на посао. На ванредној скупштини од 3 јуна 1890 год. донета је одлука да школа постаје сталном недељнопразничком поподневном школом. Истовремено је установљен школски одбор од пет лица и измењен програм. Како је закон о затварању радњи одмах примљен, у школској 1890-91 год. уписало се у школу 349 ученика. Даља стремљења и успеси Ну закон није био чаробан штапић којим би се постигло све што треба. Са посећивањем школе ишло је опет тешко. Младићима су прављене свесно и несвесно све сметње да у школу не одлазе. Радно време у радне дане било је неограничено, у празничне дане радило се и по цело пре подне, па су многи трговци и за по подне задржавали децу у дућану. Нешто ови узроци, нешто несвесност

ученика да им је школа потребна и да је нужно учити, утицали су те је све ишло тешко. Школска управа је узалуд опомињала на све могуће начине и децу и трговце да воде рачуна о будућности српског трговачког подмлатка, о ове вапаје свет се највећим делом оглушивао, Оглушивале су се чак и државне власти. Још од 1894 Управа Трговачке Омладине стално се обраћала министру молбом да натера трговце да законску одредбу о затварању радњи извршују и да обавезно уписују своје млађе у школу. Требало је сачекати тек 1910 годину да напредан и савремен закон о радњама ову несносну оитуацију учини сношљивом. Иако су тешкоће и даље лостојале управа Београдске Трговачке Омладине решила је да их савлађује до крајњих могућности. На скупштини од 31 јула 1894 год. решено је да се отвори и виша школа под нменом Виша недељно - празнична трговачка школа, са два разреда, за ученике који су свршили четири разреда Школе Београдске Трговачке Омладине. Име и више и ниже школе промењено је одлуком XX ванредне скупштине од 2 јула 1900 год. Тада су обе школе добиле име Трговачка школа Београдске Трговачке Омладине. Нижи четворогодишњи течај носио је име Трговачка школа Београдске Трговачке Омладине, а виши, двогодишњи течај звао се Виша трговачка школа Београдске Трговачке Омладине. Још од првих дана живота Виша школа почела је да рамље. Њени су ђаци обично морали одлазити у војску у току њеног посећивања, у војсци су остајали по две године, а за њом ретко кад школу завршавали. Зато је управа Београдске Трговачке Омладине још од 1892 г. почела се обраћати надлежним са молбама да се ђаци ове школе не узимају у војску док школу не сврше, да им се као ђацима да скраћен војни рок и право да полажу иопит за резервне официре. Ове су претставке остајале безуспешне све до 1903 год. када је у Измене и допуне закона о устројству војске од 1903 год. унета одредба, усвојена од Народне скупштине да «свршени ученици школе Београдске Трговачке Омладине уживају повластицу за отслужење своје војне обавезе у сталном кадру као и свршени ученици трговачких школа на страни.» Овим су свршени ђаци Више школе Београдске Трговачке Омладине стекли право на скраћени војни рок и право на полагање испита за резервне официре. Од овога се имала обострана корист. У Вишу школу упиоивао се и редовније је похађао и свршавао већи број ученика, а држава је њиме увећала кадар својих резервних официра. Резервни официри, бивши ученици Више школе Београдоке Трговачке Омладине узели су сви активног учешћа у нашим ратовима. Осветлали су образ себи, школи и народу, јер нема