Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

211

нашег бојишта на коме нису били храбри и на коме нису гинули за Краља и Отаџбину. После ратова новим законом о устројству војске укинута је повластица за скраћен рок у војсци свима школама које примају ученике без претходне гимназиске спреме. Тиме су и свршени ученици Више школе Београдске Трговачке Омладине изгубили раније право на скраћен рок у војсци. Ово их је све тешко погодило јер су сматрали да су животима и крвљу часно исплатили раније добивену повластицу о скраћеном року и да према томе ова повластица треба да остане у снази, без обзира на остале школе и установе које немају никакве везе са Школом Београдске Трговачке Омладине. Важност овог питања по интересе свршених ученика Више школе Београдске Трговачке Омладине најозбиљније је схватио ондашњи помоћник управника школе г. Недељко Савић, садашњи управник. O’H се сав заложио да се нађе пут и начин да се изгубљено право поврати. Главни просветни савет у два маха својим негативним мишљењем враћао је ствар на полазну тачку. Надлежно одељење у Министарству трговине и индустрије дало Је такође негативно мишљење и ствар би потпуно пропала да начелник Индустријског оделења у Министарству трговине и индустрије г. Миливоје Савић са секретаром г. д-р Љубишом Олићем није ствар узео у своје руке и издејствовао повољно мишљење Министра трговине. После овога, савлађујући огромне тешкоће у току од године и по дана, управник школе г. Недељко Савић успео је, благодарећи предусретљивости помоћника Министра војске и морнарице, генерала г. Јовановића, да се ствар спроведе и ово право поврати. Решењем Министра војске и морнарице Ђ.Бр. 11746 од 2 марта 1925 признато је свршеним ученицима Више школе Београдске Трговачке Омладине право скраћеног ђачког рока у војсци с тим да им ово право не даје никакав други ранг за државну службу, већ да се имају одати слободним професијама. Уколико је у тешким временима, које је преживљавала, напредоаала, Школа Београдске Трговачке Омладине има да заблагодари наЈвише вредним и оданим члановима Школског одбора. Они су у њој нештедимице радили и сви су за њу заслужни. Међ првима и најбољима је несумњиво био Милорад П. Николић. Он је био зачетник мисли о оснивању Београдске Трговачке Омладине и зачетник мисли Школе Београдске Трговачке Омладине. Он је школи био први управник, он јој је улио снагу и дао правац. Он је 1890 год. био и главни покретач Трговинског гласника, члан његовог уређивачког одбора и његов уредник. У покретима Београдске Трговачке Омладине заузимао је увек са чашћу најодговорнија места и обављао све послове предано

и савесно до самопожртвовања. Смрт га је отргла Школи, Трговачкој Омладини и пријатељима у 1904. Благодарећи људима кова Милорада П. Николића Школа Београдске Трговачке Омладине упркос огромним тешкоћама морала је избити на површину. Кроз њу су прошле све данашње генерације београдских трговаца и велики број виђених трговаца у унутрашњости. Њени некадашњи ученици, као трговци, својим врлинама и способностима ушли су у све наше политичке, друштвене, хумане и културне покрете. Одраслима је школа постала највећа љубав у срцу и најдража успомена. Они је нису никад заборављали. Увек су јој поклањали своју пажњу и материјално и морално помагали. Извесни су јој, као Јефта М. Павловић и многи други велики добротвори и пријатељи, плод свог дугогодишњег рада и штедње, сву своју имовину завештавали. А школа је са своје стране на рад младеж соколила, подизала је умно и морално. Школа је постала највеће дело Београдске Трговачке Омладине, морални понос једног друштвеног реда, који се кроз школу напајајући се знањем и отачаствољубљем оспособљавао за трговину и индустрију, за утакмицу са странцем и страним капиталом. Не да се још за сада одмерити огромна улога Школе Београдске Трговачке Омладине, тек ће доцније, кад буде повезао све чињенице доба и људи, историчар моћи о томе много да говори. Није се само утицај Школе Београдске 1 рговачке Омладине осетио у Београду, већ и у унутрашњости. Школа је са својих успеха и организације послужила за углед многим сличним школама које су у унутрашњости основане. Она је временом постала и њихова матица. Њеним успесима је и сама држава почела поклањати озбиљну пажњу. У пратњи инспектора Јована Ст. Бошковића присуствовао је предавањима у школи 13 септембра 1892 год. лично Министар народне привреде Светозар Ј. Гвоздић. Одушевљен ученичким знањем и школским уређењем он је, приликом посете забаве Београдске Трговачке Омладине, 23 јануара 1893 год. предао претседнику Милану А. Павловићу ово писмо: „МИНИСТАРСТВО НАР. ПРИВРЕДЕ ПБр. 197 17 јануара 1893 године у Београду Управи Београдске Трговачке Омладине Потписани министар имао је прилике да се лично увери, како је Недељно-празничка трговачка школа Београдске Трговачке Омладине тако уређсна и руковођена, да своме задатку потпуно одговара и да уопште даје тако повољне и успешне резултате, да исти могу потпуно служити на част