Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

-92

„да чујете како драго драгом у љубљеном заносу „тепа уз ударце лаких весала који се као сребро „блистају на сребрним месечевим зрацима.

„Дупком пуна кућа, урнебесан аплауз после „сваке песме и пет лаворових венаца са огромним „тракама беху ове вечери награда вреним београд„ским уметницима.

А Пестер Лојд вели:

„Г. Мокрањац, изврсни уметнички хоровођ пе_„вачкога друштва, који је већим делом испунио „програм евојим композицијама, дириговао је хором „који је певао известан број српских пародних пе„бама из Србије, Старе Орбије, Македоније, Босне, „Далмације и Мађарске, Београдско Певачко Друш„тво налази се на такој уметничкој висини да „се не боји упоређења ни с каквим лруштвом та „ни најчувенијим на европском континенту. Госпође „и господа утркују се да слушају музичара, тако де„дикатног и пуног укуса као што је њихов хоро„вођ. Егзекуција показује складне и дивне хармоније. „После Олавјансковог концерта у Пешти се није „чуло тако красних и тако интонираних рјапо као „оних у хору „Крстоносци на мору.“ Дивни басови „подсећају такођер на руски концерат. Није потребно „ни спомињати нарочито да учествовање дама у „хору нуди материал за красне сопранске гласове. „Орпска песма ма колико да је лепа не чини још „офекал нечега савршеног; облигу музикалне фразе „недостаје течна охватљивост, чврстина, што у оста„лом не значи да баш та специална ососина квари „ефекат; у томе севиди прави темпераменат и ори„тиналност њеча, а кад је интерпретација тако умет„ничка, као она Београдског Певачког Друштва, онда „ефекат мора да се произведе у потпуноме смислу. „О музикалног гледишта старо-србијанске и босан„оке песме важне су и врло интересантне. Олушаоци „бу слелушали с пажњом сваки комад и пропратили „живим и бурним одобравањем. Савршено коректно „певање пеких мађарских песама међу којима и Аи-