Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

91

и леп успех, а у исто време указао је на разнеисторијске моменте у којима се очитовало пријатељство и веза ова два суседна народа и пожелео да пријатељски односи и даље буду неговани на корист једне и друге стране, чему бе свакако и овај поход допринети.

Сутра дан Друштво је посетило етнографску изложбу а у вече је давало први концерат у Народном Позоришту. Ево шта о том концерту пише“ „Еђетертеш“ : „Право да кажемо стрепили смо за „успех, познавајући фини, управо размажен укус „наше публике. Ми смо већ слушали чувеног Олав„јанског, па талијанске оперске певаче, па славну „Сару Бернардову и друге, али онај урнебесни ап„лауз који је вечерас проламао наше Народно Позо„риште, они многи венци, најбољи су доказ да су „брпеки гости пожњели сјајну победу. Песме су се: „ређале једна за другом из свих крајева српских, „све лепше од лепших. Кад кажемо да нас је г. „Раја Павловић, члан Орп. Нар. Позоришта својим „изврсним тенором занео у Мирјани и да хор рас„полаже басом који надмашује и саме чувене Олав„јанскове басисте, онда мислимо да смо довољно „рекли.

„Мелодије српских песама махом су тужне, „меланхоличне, као и мађарске. Оне вас заносе, опи„јају и освајају вам срце својом чаробном песмом, „али су нам наши београдски гости вечерас пока„зали да их има и веселих. „Миш посеја проју“ „једна је од тих веселих идила. После громког поче„тка који вас својом силином потресе, хор се посте„пено губи у славујево прижељкивање; затим вам „се учини да слушате тихо гукање голубице које „пређе у још тиши једва чујан хармонични лахо„рић, док се најзад сасвим не изгуби. Буран аплауз „занесене публике казује вам да је песма свршена. „Овај занимљиви концерат завршен је песмама из „Далмације. Слушајући ту одлично отпевану песму „чини вам се да гледате како лаки чунић клизи по „глатком мору носећи двоје заљубљених, рекли бисте: