Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

ЈЕ

хоровођа. Његов мешовити хор састављен из гимназијеких ђака и неколико трговаца, љубитеља певања, био је строго извежбан. У Панчеву 1542. године изађо па глас чувени октет Николе Ђурковића из Далмације. Од његових најбољих певача вредно је да се спомене тенор Радисав, Маринковић и басиста. Павловић названи Др. Фауст. Ђурковић пређе у Београд са својим квартетом 1847. пр Јицо где је био одушевљено примљен. |

Песме које је његов квартет певао беху махом састави Шлезингерови п његови. Најмилије су биле оне пз драма Отеријиних и из драме Атанасија, Николића „Зидање Раванице“, као: „Да славимо крено име светло“ (мушки збор); „Има л правде“ (соло); „Влајко мило дете“ (дует); „Мачем, копљем ору-' жапи“ ; „Ти плавиш зоро златна“ (мушки збор). Поред ових ДВА певале су се много, нарочито у 1849 год. песме: „Устај, устај, Србине“, „Већ се српска застава“, „Ја сам Орбин српски син“, које су чеда бурног покрета 1848 године, и оне су одушевљавале мало п велико. Композиције су подражавале страним мотивима талијанским и немачким.

Поред ових песама певале су се у позоришним комадима и друге стране песме. Тако на пример у комаду Поп Капцшдо Сојођгадов било је сола, дуета и мушких зборова.

Ђурковићеве композиције и Шлезингерове песме у драмама Отеријеи А. Николића произвеле су читаву узбуну код тадашње интелигенције. Одушевљење било је неописано, свак се зановио тим мелодијама које су се чуле на све стране, тако да се може поуздано тврдити, да је Ђурковићева дружина била најбоља од свију оних које су се до тада, јављале било с ове било с оне стране Саве и Дунава.

Штета што је ова дружина 1849. године -морала напустити Београд, пошто је Старо Здање, у коме су се давале позоришне представе, у априлу месецу изгорело. Али утицај њен био је јак, и нема сумње

да је опна највише допринела оснивању Београдског Певачког Друштва.