Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

26

„ Бал је'отпочет „Краљевим ором“ а завршен око + сата после поноћи са „Устај, дико, зора је“.

Њихова Велпчанства Краљ и Краљица благоволели су посетити и концерат и бал: на балу је деловођа у име Друштва предао Њеном Величанству Краљици једну киту природног цвећа са натписом; „Својој узвишеној кумп Краљици Наталији... Београдско ГТтевачко ЛДрушитво“.

(6 прославом тридесетогодишњице Друштво ступа може се рећи у трећу периоду свога живота, Јаче, спремније и на чвршћој основи може оно сада да __ развија свој рад у двојаком правцу: гајењу п неговању српско песме п ширењу и унапређењу музичког знања у нашем народу.

Много којешта дотле тиштало је Друштво и кочило његов правилан рад: 1) Непрестано таласање; чланови долазе п одлазе из Друштва, према свом главном позиву, јер су то већином млађи чиновници и ученици Велике Школе, који се премештају или намештају, а не трговачка и занатлијска омладина и старији чиновници везани својим звањима за Београд. 2) Немање свога локала подесна за окупљање чланова и давање концерата п Друштвених забава, што је највеће јемство за Друштвену самосталност. 8) Често мењање хоровођа п њихово слабо познавање српеких мелодија, јер су ови већим делом били странци. Док прве две невоље Друштво не беше у стању да отклони, трећој, чије отклоњење више стајаше у његовој руци, стаде на пут тиме што беше изаслало овога питомца на страну ради изучавања више музичке школе те да могне праву српску музику напред покренути у правцу који беше обележио К. Станковић. Међутим беше добило у Јовифу Маринковићу већ спремног музичара, који, идући стопама Корнелијевим, уливаше наде да ће наставити његов рад, | па п одмаћи далеко у њему.

| Јосиф Маринковић родио се 3. септембра 1851

и

год. у Врањеву у Банату. По свршеној учитељској