Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

57

школи у Сомбору 1873 год., отишао је у Праг, где се посветио музици и учио четири године оргуљску школу, коју је свршио 1881 године.

Песме које је Друштво дотле певало махом су туђинске или компоноване у туђинском духу, осим Корнелијевих народних песама, његове литурђије и црквених композиција. Тако су певане од:

Биро-а (у француском духу): Хајкачи;

Зајиз (у талијанско-немачком духу): Вече на

Сави, Југословенско даворје;

„Лисинског (у словенско-немачком): Там где стоји;

Шле-а (у немачком): Језерце (мешов.);

Шћђама (у немачком): Знаци с неба (мешов.);

У гори (мешов,); Кроз поноћ;

„Хорејшека (у чешко-немачком): Тихо, ноћи: Туга;

· Народне песме;

Јенка (у словенско-талијанско-немачком): Дун'те,

ветри; Хај! Рек'о нам је; Устај, рајо; Хајд'

у војну; Богови силни; Топаловића (у словенско-немачком): Звезде(меш.); Хавласа (у словенско-орпоко-немачком) : Падајте, браћо; Ш. коло народних песама;

а поред тога чисто стране у преводу, од: а. Менделсона: Зашто ми пружаш; Ловачки збор; б., Лнитла: ОСабљица оштра:

в., Ворђела: Ја сам славјан;

г., Лева: Пшилећели:;

д., Гриха: Реците ми, ветрови;

ђ., Недведа: Домовина;

е.; Лжичара: Приморски напјеви, и т.д.

Од коликог је утицаја био рад Друштвени на унапређењу музике у народу за ово неколико година, најбољи је доказ тај, што је већ тада у самом Београду било о њим пет певачких друштава, осем ђачких, која су махом од њега поникла, и то: Корнелије Станковић, Црквено Певачко Друштво, Међународно, Јеврејско, а у унутрашњости четрнаест, и то: у Крагујевцу, Шапцу, Вел. Градишту, Пожаревцу, Омедереву, Књажевцу, Ужипу, Врањи, Лоз-