Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

'60

у рат, што поремети правилан ток Друштвеног рада, и тако 1855. година има да забележи само неколико суделовања у корист разних установа у Београду, којима се Друштво, жељно да потпомогне све што иде у корист Србије и Орпетва, увек радо одазивало.

Тако је Друштво суделовало на позив одбора. за духовни концерат 10. фебруара, а у корист набавке звона и одежди за цркву св. Александра Невског ; 11. априла суделује у Народном Позоришту одбору за подизање споменика лан ак Русо-у; затим тимнастичком друштву на концерту прпређеном у корист његове касе. Али с тим се све и сврши, јер затрубише бојне трубе и позваше Србе у рат, тако, да тек после мира у Букурешту склопљеног између Бугарске и Србије у марту месецу 18586. год. видимо опет Друштво на овупу где наставља свој рад.

1586. Место осујећеног похода у Ниш, приреди Друштво ове године о Духовима поход у Пожаревац на нарочитој лађи, који је испао врло сјајно. Певале су се махом члановима познате песме осим нове композиције Маринковићеве за тенор село „Ој леле“ и Базенових „Кретоносаца“ у мешовитом збору.

Иете године мало после похода Ј. Маринковић напушта Друштво да отиде у Беч ради усавршавања у музици, те Управа би принуђена замолити -нок._Овободу, да га заступа до његовог повратка.

1887. То је доста допринело застоју Друштва, код кога ове године не видимо великог рада. Добро те је могло с чашћу одговарати на се узе им обавезама. Ј. Маринковић врати се с пута пи даде на ванредном збору држаном 16. октобра Друштву оставку. Услед те оставке Управа је расписала стечај на који се пријавио Отева Мокрањац, и он буде примљен. Од тога доба па до данас он ради у Друштву непрекидно и доприноси својим радом његовом сталном напредовању.

Стева Мокрањац је наш стари познаник, који је пре дванаест година заступао хоровођу као дилетант а доцније послат на страну да као Друштвени питомац изучава музику. Његов музички дар, који