Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

61

је он усавршио стеченим музикалним знањем на. страни, отпочео је одмах да развија ступањем у Друштво као хоровођа. Његове прве композиције „Јадна Драга“ и „|. руковет народних песама“, које је извео на крају ове године с хором, направиле су на привутне изванредан утисак. Писане у чисто српском духу и музичким знањем, оне су у Мокрањцу одмах обелоданиле правог наследника Корнелијевог. Данас, после 15 година рада, Мокрањац има поред. великог низа композиција народних и светских и читаву литургију са великим бројем црквених композиција, све у народном духу, и све су те песме постале“ популарне у целоме Орпетву. 60) њим је само могло. Друштво дотерати до оног гласа који сада у Орпству ужива, те му о правом припада међу установама ове врсте прво место. Нема сумње да јеи он био срећан, што је нашао у Београдском Певачком Друштву људи који су му помагали да може с успехом развијати свој дар и открити га свету. Тек свакако, он ће још за дуго остати једини српски композитор, и на њега ће се угледати сви они уметници српеки који буду хтели с њим заједно створити чисто српску музику.

Мокрањац се родио у Неготину 1855. године. Овршивши гимназију, упише се у Велику Школу да изучава филозофију, али љубав к музици била је јача од свију филозофских наука, те он баци на страну те науке да узме тактиршток. Може бити да би као филозоф дотерао био до веће платеи вишег звања, али свакако до мањег имена, и Орпство које не би може бити знало за Мокрањца професора, зна данас цело за Мокрањца композитора..

1888. Ни 1888. година није прошла бех похода. Одмах у почетку њеном реши Управа, кад се први пут скупила под председништвом г. Ђоке Отанојевића, да посети Ваљево и приреди тамо концерат. Овај поход, и ако је испао врло 'лепо, завршио се због великих трошкова дефицпитом.

Одмах после тога о Духовима походило је Друштво Крагујевац, где је приредило концерат.