Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

68

обични путници — сви су радосни, необично весели“ и чисто им читаш из очију како им срца бурно вуцају“ а душа пламти, е би сви прелетели да што пре видесвоју Атину, свој „Дубровник, своју браћу, споменик“ свога српскога сина, свога генија — песника Ива Гундулића !... Да, да, необични су то и ретки путници: то је Љеоградско Гевачко Друштво, под највишом заштитом _Преговог Величанства српсвога Краља“ „Александра 1, које се креће у српски Дубровник.

Џутра дан после подне бесмо у Фијуми. На станици беше и секретар и заступник нашег оболелог генералног ријечког консула, који предаде у име свога старешине, нашем председнику, диван лаворов венац, за наше певачко друштво. Са станице одосмо право на нашу лађу „Хунгарију,“ један од најлепших и најбржих бродова мађарско - хрватског лојда. Наша лађа била је доста мала за онолики број путника, али људи образовани, озбиљни, достојанствени и који потпуно поимају на првом месту циљ свога путовања, права браћа сложе сем у ораховој љусци.

Полазак нашег брода беше заказан за осам сахати у јутру. Весеље и шале на броду трајаху до после по ноћи, кад уморни и неиспавани полегасмо ко у кабину, ко на кров.

Брод те нови живо, први од свију стиже пред луку, Груж, — на највишем вису његовом угледасмо српоку заставу! — Ова срца запграше од радости,. а грла загрмеше бурним усклицима. Брод те уноси као на крилима у ту дивну луку, пристаје обали, музика те поздравља српском свирком. У рукама јуначкога и горостаснога Бокеља вије се српска застава, поздравља тебе и другове, као мајка милу деду своју! — Чини ти се да те њено лепршање завија у недра своја. — Поздравни српски узвици, из српових грла, из српеких јуначких груди, небо проламају; одзивају се твоји другови и другарице, певачи, српском дивном песмом: „Боже братимества“ им „Хеј трубачу.“ Дубровачки одбор, у коме бије чисто српско срце, улази на брод, поздравља те, љу--