Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

79

својом узвишеном Породицом у десној ложи. Сав дипломатски кор ва својим породицама беше већ раније дошао у леву ложу. Дворница беше препуна најодличније публике: наши, Војвођани, и од домаћих само позвани од Његовог Височанства. По доласку Његовог Височанства концерат одмах отпоче. Поред свега десперата нашега хоровође што Друштво беше преморено непрестаним путовањем; тродневним слављем у Дубровнику и неспавањем, као и што беху остали у Котору један од најбољих тенора и два од најбољих сопрана, концорат је текао, узев у обвир све прилике, веома лепо и брзо. Срећом што бар најбољи басови стигоше још за времена. Песме беху најодабраније и најлепше. Концерат је отпочео песмом Његовог Височанства песника: „Онамо, онамо.“ — Поновљене су само две: она што је певаше онако ванредно лепо г-ђа Отевина, и „Хајдук Вељко“, најдивнија композиција нашега Отипана, у којој је особито лепо отпевао свој соло-г. Раја Павловић. Његово Височанство нарочито није изволело допустити понављање песама, због преуморености Друштва, као што се доцније изволело изразити. Одмах после концерта, јошу дворници, изволело је Његово Височанство позвати хоровођу, г. Мокрањца, и изјавити му своје особито задовољство. Тако исто изволело је Његово Височанство, после одласка с концерта, позвати себи у двор академика г. Св. Николајевића, и пробавити с њиме више од четврт сахата. Остали гости разиђоше се својим домаћинима, на весеље код њих, или по гостионицама, или легоше да уграбе што одмора. Сутра рано изволело је Његово Височанство примити у аудиенцију председника нашега Друштва, још неке одличније наше сапутнике, као и неке одличније Војвођане. Београдско Певачко Друштво донело је једну плочу, инициативом г. 0. Николајевића, дар г. Чебинца, од чистог белог нашег мрамора, као спомен на овај наш поход, с натписом: