Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

78

необичне лепоте. Дођосмо већ и на црногорску границу; ја им показах белеге, моји се другови прекрстише, а један мој пријатељ одахнувши узвикну : „Хва„ла ти, Боже, кад сам већ у нашој другој отаџбини и потпуној српској слободи!“ Сигурно се сетио Маројчића и полиције у Дубровнику. Још тренут и ми стадосмо пред механу.

етиње је учинило на сзе наше веома лепи веома пријатан упечатак. А тек наша рођена браћа, браћа Црногорци! Кад пролазисмо главном улицом, поздрављаше нас братски и искрено све живо, а кад стадосмо пред Локанду, затекосмо све одличније Цетињане, који нас дочекаше без хуке и буке, "али искрено, братски ! Најисереније, најсрдачније! Та како може друкчије и дочекати брат брата “,.... После поздрава добисмо сви цедуље на којима стајаше свакоме забележен стан и гостионица или приватна кућа, где ће који становати и где ће се хранити. Ови присутни ставише нам се одмах на услугу, без разлике сталежа и занимања, те нас братски разведоше по најбољим приватним кућама и по најбољим гостионицама. За четврт сахата било је већ све у реду. Чак беше и за оне већ све приређено који пристизаху и који ће тек стићи. Због недовољног ороја вола било је наших који су тек у мрак стигли, а неки певачи чак у половини концерта. Кад се преобуковмо, покуписмо се сви опет пред Локандом. Већи број наших измешан с браћом Војвођанима оде у дворску башту, где бејаше Његово Височанство Кнез Никола, са својом узвишеном Породицом. Њихова Височанства изволела су госте најљубазније примити, а нарочито Њезино Височанетво Кнегиња Милена изволела је све женскиње наше ословити п с њима се разговарати. Тога вечера пролазила је црногорска војна музика неколико пута кроз све Цетиње, јер сутрашњи дан беше рођен дан Његовог Височанства Престолонаследника. У девет сахати беше заказан концерат. Тачно у то време по-

јави се Његово Височанство Кнез Никола са свом