Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

неко неодољиво задовољс“во. Ја сам имао прилику да повише пута видим кнеза Николу, али га не видех никад тако весела, тако задовољна. Г. Вл. Јовановић беше одређен да га поздрави, што и учини кратком беседом, напоменувши у њој како смо срећни што се налазимо у нашој другој слободној отаџбини, и изјави жељу да се што пре обе, а с њима и цело Српство уједини. На то Његово Височанство и ми сви кликнусмо: „Да Бог да!“ Његово Височанство изволело му је одговорити после још неколико речи, па се онда окрете свима пуно особитог усхићења и рече: „Данас сам ево метнуо први пут дар — показавши руком на орден Белог Орла првог степена којим ме је изволело обдарити — одликовати Његово Величанство ваш Краљ.“ И ту се захори: „/Пивеб Краљ Александар!“

Ми сиђосмо, искуписмо се опет сви пред двором, те скупа упутисмо се преко пута у дворац Престолонаследников, да му се поклонимо и честитамо му рођен дан. Пође председник а с њиме један број, у коме бејах и ја. Уђосмо. Престолонаследник нас дочека смешећи се благо и пријатно. Председник га поздрави кратким лепим говором честитајући му дан и желећи му сваку срећу и дуг живот. Његова, Светлост одговори врло љупко и од срца, пружи сваком понаособ руку, и после још неколико изгмењених речи, опрости се с нама мило и срдачно. После неког времена исвуписмо се опет сви пред Локандом. -

Око једанаест сахата поче повратак у Котор. Наша браћа Црногорци опростише се с нама и испратише нас онако исто као што нас и примише, и поздравише. Е

Кад стигосмо у Котор, чусмо прангије и усклике, јер Војвођани одлажаху. Одосмо брзо у купатило, да сперемо прашину и да се мало у дивном нашем мору расхладимо. Погледасмо на брод, а ород наш сав окићен заставама, изнад којих се лепршаше наша, српска тробојка. На крову од орода сеше се загушио. сав лепи которски свет: све беше ту, од најстарије

Споменица Београдског Певач. Друштва (5