Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

82

старице до најмање девојчице. Кад нас угледаше на обали, загрмеше тако силни усклици, потпомогнути одјецима луке, да ти се чињаше као да никад неће престати. Кад смо дошли на брод, све нас живо поздрављаше и клицаше. Мајке подизаху своју децу у повоју и довикиваху им : „Погледај, чедо моје, ето, то су Срби и Орпкиње из Краљевине!“ а очи им се сијаху у сузама. Поздравима и узвицима не би никад краја било, да се муњевитом брзином не примицаше час растанка. Опростисмо се с нашим милим, драгим, никад незаборављеним сестрама п сестрицама. Оне сиђоше с брода на обалу. Сад се управо створи непробојан зид од света. Клицање још никако не престајаше: „Живели Орби из Краљевине!“ И одзив: „Живели Бокељи, живели Срби Которани!“ На захтев изађе Цветић те с брода прочита већ једном „Гундулићев завет.“ Кад Цветић заврши, осу се: „Олава Гундудићу! Живео, живео Цветић!“

Кад је Цветић свршио узе одмах реч г. академик Николајевић. Опет мртва тишина. „Браћо Срби!“ Громки узвици: „Живело Српство! Живео Светомир Николајевић! “ — „Ви сте Орби!“ Опет узвици. „Док је вама две слободне и независне отаџбине, Краљевине Срсије и Кнежевине Црне Горе, не бојте се никога и ничега! Демонстрацијама и дрекошћу не отима се и не потире име једног народа. Демонстрацијама и лармом не отимају се земље и градови.“ Опет прекидање и дуготрајни усклици. „Ви сте Срби! Будите Срби ! Останите Срби!“ — „И хоћемо, док једног траје!“ „„Кивело Српство! /Кивела Краљевина Србија ! уКивела Кнежевина Шрна Гора! орило се као кад оркан заљуља морску пучину из њених дубина. Брод се крену, узвици непрестано трајаху, топови о обе стране грмљаху, села се одзиваху, залив и Бока одјекиваху. Из Котора би послана депеша Његовом Височанству Кнезу Николи |. ове садржине:

„Ваше Височанство, сви Орби који беху на Цетињу, изјављују Вам још једном своју дубоку захвалност на високом, милостивом пријему п високој