Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

84

а с обале заорише се још јачи усклици и најбурнијепљескање. После друге песме опростимо се с нашим гостима најискреније и најљубазније. Брод диже котве, и отпусти се од обале. Узвици грмеше непрестано, уз махање марама и капа. А кад видеше да ород измиче већ из луке, полете сва светина на бедем тврђаве, све падајући један преко другог, али непрестано кличући.

Пред поноћ стигосмо у Фијуму. Сутра дан у два сахата, по. подне одосмо на засебном броду у Абацију, где се прошетасмо и разгледасмо све. У шест сахата вратисмо се на нашем броду на Ријеку. Тачно у седам сахата беше банкет у Хотел Деаку. Постављено беше за нас на веранди која се протеже испред целога хотела; остала публика беше“ доле у врту. Банкету је присуствовао начелник града, заступник нашег конзула с госпођом и капетан нашега брода „Унгарије“, г. Барчић. Банкет је текао у најбољом реду и расположењу. Прву здравицу подигао је наш академик г. Николајевић за здравље п дуг живот Његовог Императорског Величанства Цара Аустријског и Краља Угарског Фрање Јосифа, изнесавши у кратко Његове узвишене врлине као човека п владаоца, као доброга суседа, који нам је по својој опште познатој доброти изволео милостиво допустити да прођемо кроз Његове државе, да одемо на поклоњење српском великану, и да се пстим путем повратимо у нашу драгу Отаџбину. Дуготрајно „Живео!“ пропраћало је здравицу, уз једнодушно одобравање публике у врту. Другу здравицу наздравио је г. Зубовић, начелник ријечке општине Његовом Величанству Краљу Српском Александру |. пожелев му дуг живот и срећу и лепшу и срећнију будућност његовом народу. Дуготрајно „Живео“ орило се с веранде и из врта. Трећу здравицу напио је наш председник г. Барчићу, капетану нашега брода, захвалив му у неколико лепих речи на његовом понашању за време нашег путовања, на његовој услужности и искрености, предавши му уједно за успомену на наш поход дивну позлаћену дуванску кутију