Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

85

год вребра, с поља на заклопцу с капетановим монограмом, а изнутра о потпуним натписом нашега похода и насловом. Београдског Певачког Друштва. Капетан је био веома пријатно изненађен и потресен том нашом пажњом. Кад се захваљивао, глас му је дрхтао од узбуђења. После још неколико здравица од мањег значаја, наше Друштво отпева три песме, које беху с највећом пажњом саслушане и најбурнијим пљескањем и узвицима поздрављене од публике. Дође и време поласка. Кренусмо се сви на железничку станицу праћени скоро свом публиком из врта, која нас при одласку нашем, о брзим возом у десет сахата, веома пријатељски поздрављаше и клипаше.

Око шест сахата сутра дан ујутру осванусмо "у Загребу. После девет сахата ваљало нам је поћи у нашу Краљевину, у нашу драгу Отаџбину. Искуписмо се сви на станици, а омладина нас српска из Загреба прати. Ту ти сад тек настаде певање и клипање — нечувено! Баш за то што број наших пратилаца не беше баш Бог зна како велики, морао би мислити да сваки има три срца, троја плућа и три грла. Па ори ли се% — Ори! Ту се непрестано кличе: „Живела браћа Орби из Краљевине! Слава српском песнику Ивану Гундулићу! ЖКивело Орпство!“ У сред тих и таких усклика, воз св крену с нама и одјури.

У девет сахата, сутра дан, пре подне, стаде воз и опет пред митровачком станицом. Угледасмо масу „света, као и при поласку нашем, две српске заставе, музику и „Орпско Митровачко Певачко Друштво“ са својим председником на челу и угледним бројем одличних грађанки и грађана, где нас и опет дочекаше певањем, свирком, усклицима и молбом да останемо тога дана код њих, да им дамо у вече концерат. И ако им не могоемо учинити по братској жељи, због преуморености нашега Друштва, испратише нас ипак весело и братски. Бадава, наши Митровчани, па наши Митровчани! Кад прођосмо поред Руме,