Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

86

беше и опет све лепо мирног. Шта ћеш,. Румљани: и опет Румљани !“

Некако одмах после похода, у Дубровник, у септембру месецу, ново образовано „Орпско БродарскоДруштво“ добије своју прву лађу „Мачву“ и пође“ с њом на први пут. Да би ово путовање, на коме ће сеДунавом први пут на српској лађи лепршати српска, застава, изгледало што свечаније, позове Управа. Бродарског Друштва поред неколико гостију и наше Певачко Друштво да се корпоративно придружи овом путовању. Оно се одазове пријатељском позиву, те се та лепа кита одабраних путника о на= шим Друштвом и војеном музиком крене из београдског пристаништа за Нови Сад. Браћа Новосађани дочекаше свечано своје госте и угостише их сјајно по српском обичају. После пријатељске вечере у хотелу „Јелисавета“, за време које је наше Друштво певало најодабраније песме, наста игранка која јетрајала до зоре. Сутра дан по ручку Друштво севрати у Београд поневши са собом најлепше успомене с овог импровизпраног похода Новоме Саду..

Овој рад у овој години завршило је Друштво“ великим концертом у очи Нове Године код Коларца.

1894. После оваких п оволиких успеха Друштво није могло мировати, Оно је хтело да настави свој рад у започетоме правцу и да проноси српску песму и по другим још неослобођеним“ крајевима СОрпетва, пружајући својој браћи поред задовољства што виде толику киту Срба из милеим мајке Орбије и то задовољство да чују још и лепу и складно отпевану српску песму, те да. им она буде утеха у њиховоме јаду и да им крепи. наду у бољу будућност, јер:

Што Србин још се држи Крај свих зала,

Песма га је одржала, Њојзи хвала.

као што право вели наш песник Змај.