Spomenica Beogradskog pevačkog društva : prilikom proslave pedesetogodišnjice 25. maja 1903. god.

88

Топаловић — „О; облаци,“ за мешов. хор. Мокрањац — „У-та Руковет,“ за. мешов. хор. % о „Приморски натјеви,“ за мешоВИТИ хор. . — „Љва Руковет,“ за мушки "хор. Ст. ШГрам — „Љугарске народ. песме,“ за мешовити хор. Мокрањац — „Мирјана, 1'-та Руковет,“ за мешовити хор. Славјански — „Лолка,“ за мешов. хор.

(ве су песме отпеване врло прецизно и складно а многе и понављане. Одушевљење је у публици било неописано. Друштво би обасуто цвећем а поред тога дариваше га и венцима. У вече после "концерта био је банкет у хотел Империалу, са кога се Друштво кренуло зором на станицу за Окопље. На станици у Окопљу дочекаше Друштво оба конзула и велики број народа, јер његов долазак беше већ објављен вао и концерат који се намеравао приредити истог вечера. Чланови се разместише у три хотела; у најлепшем п најелегантнијем званом Хотел Турати држао се и концерат.

Програм је био исти као иу Солуну, само што цензура није допустила да се пева Топаловићева песма „Ој облаци“, Менделсонова „У шуми“ и из прве руковети песма „Сунце јарко одскочило.“

Џала у хотелу беше врло лепо намештена и искићена српским и турским заставама. Она беше дупком пуна, и сами ходници напунише се посетиоцима међу којима могли су се приметити многи турски великодостојници, руски и грчки консул, неки бугарски учитељи, грчки попови и велики број женског пола. Песме су отпеване тачно и ванредно складно, и пропраћене одобравањем публике. Неке су од ових и понављане. Задовољство и одушевљење код публике најбоље се показало у томе што сви скоро по свршеном програму још осташе на своме месту, жељни да се концерат продужи којом песмом изван програма. Али Друштво,