Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

ЦРНА ГОРА И ХЕРЦЕГОВАЧКИ УСТАНАК ПО ПОДАЦИМА КЗ ЦЕТИЊСКОГ АРХИВА

Невесињској Пушци, Устанку Херцеговачком, 8. јула 1875., треба тражити узроке поизраније. Не говорећи ни о чем другом Херцеговина била је везана с Црном Гором географски, и природно је, да је у свакој прилици имала на њу ослонац и ишла с њом заједно. Ове везе јасне су још од митрополита Данила, кад Херцеговина трећином уцјене помаже да се Данило ослободи ропства, кад га оно Турци у Зети на вјеру заробише. За време Карађорђева устанка, његов емисар Чолак Анта налази Петра I у борбама с Турцима око Никшића, у Херцеговини. Владика Раде бије се на Грахову. Зулуми турски превршују мјеру, њихова је жртва Смајил-ага Ченгић, његова погибија дјело је Владичино. Познате су везе Владичине с Али-пашом Сточевићем. У питању према Турској Али-паша није био Турчин, Херцеговина му није била турска земља, па зато и бива мучки убијен у Омер-пашином логору код Бање Луке. По ступању на престо Књаза Данила одмеће се Грахово. И овом је крива Црна Гора и Омер-паша креће из Мостара на Црну Гору, но скори изглед Кримскога Рата не даје резултате овога рата. Најславнија побједа Данилова је на Граховцу, на херцеговачком земљишту. Владика Раде, а за њим Књаз Данило прихватају мисао ослобођења и уједињења свега српског народа. Али Црна Гора је мала, она не може то да изврши сама, али чини што може, њезини четници иду по Хер-