Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

29

дати : потпуну слободу и сједињење с Црном Гором. Комисија, као и Омер-паша, видјели су, да је кључ устанка на Цетињу и зато је позван књаз Никола на састанак с Омер-пашом у Клек, не би ли се задобио за умирење Херцеговаца. Ради избора мјеста до састанка није дошло, али је књаз Никола у Додошима на свом терену разговарао с комесарима. Услови су били тешки и неприхватљиви (тражен је Спич), исто као и захтјеви Херцеговаца које је војвода бањански Јован Баћовић предао комисији: да народ сам себи бира старешине, да му је слободно подизати цркве, да Турска обнови манастир Косијерево и све цркве које суу устанку порушене, да заптије не долазе у народ, да порез сами купе и да је земља њихова својина. На ове захтјеве природно је, да је Омер-паша тражио од Порте, да опозове своје комесаре, што је и учињено, и тим је и комисија прекинула рад. Устанак се продужи иако не учествоваше у њему сва Херцеговина, већ само Бањани, Рудине, Пива, Зупци, Гацко, Дробњак, Жупа и Суторина. У августу 1861. крене Омер-паша на усташе, али до већих битака није долазило и борба се продужавала све до краја те године. Почетком 1862. Омер-паша покушава опет с преговорима, Херцеговце позива прокламацијом да се умире и кнезу Николи шаље Дафис-беја ради преговора. Преговори нијесу уродили плодом, у априлу стиже с Порте ултиматум и већ у мају почиње рат Турске с Црном Гором. Рат је трајао до 24. августа, Турци су заузели Ријеку Црнојевића и спремали се на Цетиње'. Интервенција великих сила спријечила је овај поход, дошло је до мира и Турци 15. септембра напуштају Ријеку и повлаче се с војском у Подгорицу. У октобру 1874. уби Перо Иванов Поповић најпознатијег подгоричанина Јуса Мучина Крњића. Турци скоче на освету и све Црногорце, који се тога дана затекоше у Подгорици њих до 20 побију. Овај догађај не само да изазва освету Црне Горе, већ и велику агитацију по Босни, Хер-