Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

43

увијек поносе. А ви сте је достојни, Херцеговци, и ви сте јунаци, који ћете дати свијету величанственијех примјера јуначке борбе и пожртвовања за слободу, као што сте вазда, а особито ову годину дана како прегнусте витешки, те уздрмасте царевину турску и задобисте поштовање и наклоност свега образованога и слободољубивога свијета. У Херцеговини је од вазда живио цвијет народа српскога, који ни за пет вјекова најужасније варварство уништити није могло. Отуда она лијепа, значајна, за вас поносита ријеч српска: „Херцеговина свијет насели, а себе не расели!“ Херцеговци! не клоните вашим јуначким духом ни за један часак. Бог је милостив и праведан, а света је ствар, за коју се боримо. Ми ћемо бити побједиоци. Ја сам с вама, с вама је сваки Црногорац. Заједно ћемо дијелити сваку муку, живот и смрт. За то напријед Херцеговциј Напријед за мном и за заставом црногорском, која је стари свједок небројених најславнијих побједа нашијех и највећијех пораза турскијех. Херцеговци! Ви сте под влашћу турском подносили нечувене муке, које сам Ја вазда у дубљини душе моје ocjeha(o). Ипак, слобода, у којој се данас налазите, не смије вас занијети на освету према браћи својој мухамедовске вјере. Ја желим, да дух братства и помирљивости завлада међу вама. Херцеговци мухамедовске вјере! Све што рекох вашој браћи Христове вјере важи потпуно и за вас. Вријеме, када су ваши претци примили вјеру Мухамедову и уживали особиту власт и госпоство прошло је одавно. Мало по мало одузео вам је све то Османлија и тешки самовољни притисак османлијски почели сте већ и ви јако осјећати. Да није дошао овај и за вас сретни час и ви бисте још за мало постали раја османлијска као хришћани. Мухамеданци! И ако сте друга вјера, ви сте браћа наша. У жилама вашим тече наша крв српска. За то ја долазим, да вас ослободим исто као и браћу нашу Хришћане. У ослобођеној Херцеговини