Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

42

18. јуна у вече добио је књаз Никола депешу од великога везира „којом врло ласкавијем ријечима одаје признање досадањем правилном држању Црне Горе у ствари устанка херцеговачкога, а изражава очекивање, да he књаз и у будуће, ако би Порта принуђена била и заратити са Србијом, остати вјеран тој политици, најбоље схваћеној у интересу саме Црне Горе, јер да султан неће оставити такво држање ненаграђено.' 1 У 10 сата увече вратио се из Млетака на Цетиње војвода Радоњић, који је донио потписан ратни уговор Србије и Црне Горе. Тога часа потписао је књаз објаву рата Турској која је телеграфски послана великом везиру, а у исто вријеме саопштена и великим силама. Четвртога дана по објави рата стигао је књаз Никола на Црни Кук. Овдје су га дочекали Херцеговци, гдје им је књаз прочитао своју прокламацију: „Херцеговци! Вођен Божјим провиђењем, познвом својим и моје мале, али слободне и храбре државице, братском љубављу према вама и жељом, да се народ српски ослободи и уједини, коју сам љубав и жељу од својих предака нашљедио и непрекидно најживље неговао, Ја сам ево доша(о) у Херцеговину, да пресјечем ропске ланце, који ве вјековима стезаху. Херцегов.ци! Ја сам увјерен, да тнјем испуњавам и вашу највећу жељу. Ви сте ми свагда и сваком приликом давали увјерењп, да се у вашем мученичко!и животу држите једино о нади у дан, када ћу доћи, да вас ослободим ига турскога нашом сложном борбом противу силе турске. Херцеговци! Ево је дбша(о) тај радосни и, ако Бог да, сретни дан, за све нас, дан када отпочиње борба наша, борба, којом ћете ослобођени бити. Херцеговци! Јуначко прсгнуће, сложни рад и послух увјенчаће дјело наше успјехом. Ако Бог да, Херцеговина he брзо слободна бити и ви ћете ужнвати слободу, с којом се и ваша браћа Црногорци