Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

а Максим им здравље прихватио. Тад’ кнезови коње одсједоше, с Максимом се оба загрлише, загрлише, па се пољубише, 150 питају се за мир и за здравље. А да видиш Баћовић Максима, ђе на млађе вику учинио ; „Поведите коње у подруме „и дајте им зоби и сијена.“ 155 Максим води оба кнеза млада изведе их на бијелу кулу. Веће му се разишле званиде. А да видиш Баћовић Максима, донесе им кафе и ракије 160 и мекијех морскијех смокава. Ту ноћили и дивно им било. Кад у јутро јутро освануло подранила оба кнеза млада и Максим је јутро уранио 165 па им кафу дава и ракију. Онда рече Баћовић Максиме: „О Бога ви оба кнеза млада „како тамо пољу Невесињу, „како ви је у животу раја?“ 170 А веле му оба кнеза млада: „Не питај нас војвода Максиме, „у нас ништа до камена нема.“ То је Максим једва дочекао, не би ли се прије заратило, 175 не би л’ свога осветио баба, свога баба војводу Јована, зашто му је погинуо бабо у Каменско високу планину. То рекоше на ноге скочише, 180 па их ево низ бијел.у кулу и падоше на мермер авлију, опремљене коње налазише па отолен коње поклопише и ето их низ Бањане равне 185 док сиђоше на Грахово равно, И*

163