Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

177

„Свога баба Ченгића Дедаге, „Кога си му скоро погубио „На крвавом пољу Гатачкоме, „Кад ћераше тајин у Никшиће 25 „Низ крваву Дугу и Голију. „Цар се тада на те наљутио: „Трије паше царе оправио „И тридесет хиљада Турака „У проклетом пакленом оклопу 30 „Ето на те куга низ Јевропу; „Па ти бјежи с војском у границу, „Не запази адову тавницу, „Не одломи сиротињи крила, „Не остави без заклетве рају; 35 „Јер ако би битку изгубио „И у битци војску поломио: „Турци би се силом посилили „Земљу твоју у црно завили“. Кад је Максим гласе разумио, 40 Па госпођу Гордану дозива; „Донеси ми карту неписану, „Да ја пишем књиге на главаре." Гордана му додаде хартију И даде му перо и мастило. 45 Кад се пера дохвати војвода, Оде писат’ књиге на главаре: Прву посла Пиви каловитој А на руке Сочици Лазару, У књизи му ’вако говорио; 50 „О војвода, од Пиве Лазаре! „Покупи ми хиљаду Пивљана, „С војском да си брже на Бањане, „Да идемо на мејдан јуначки. „Три су паше под Дубровник дошле 55 „За свакијем по десет хиљада, „Да отворе цареве градове; „Па им ваља стати на мејдана; „Вредније је онђе погинути, „Но довђека живјет’ на крајеве; 60 „Јер су онђе Јевропски министри

НЕВССИЊСКА СПОМЕНИЦА 12